GMO vreba sa svih strana

Pokazi se sada drzavo Srbijo;pohapsi i osudi na duge zatvorske kazne SVE one koji su odgovorni za GMO u nasoj drzavi,i uvedi zakon kojim ce svako lice biti kaznjeno sa 20 godina robije;i da vidis kako ce se onda znati sta je red i pravna drzava;ovo je skandal koji NE SME proci nekaznjeno;GMO je smrt za nase gradjane;americko seme zla i najveci uzrocnik raka i svih bolesti koje od njega proizlaze;PROBUDI SE SRBIJO.Recimo NE za GMO jednom za sva vremena.

6 Petak 25.10.2013.06:42N. Jokić - VestiA "Vesti" istražuju GMO (1): Uz hranu na tanjiru i otrov Ne samo u Srbiji već i u Evropskoj uniji i Švjcarskoj polemiše se o štetnosti genetički modifikovanih jestivih biljaka. Za sada to su uglavnom soja i kukuruz, ali proizvođači GMO u poslednje vreme pokušavaju da uvedu i takozvani zlatni pirinač, koji će navodno spasti milione života. Sve genetski modifikovane biljke za ishranu zapravo su 100 odsto pesticidi koji su dokazano kancerogeni Šta je GMO? To su genetski modifikovani živi organizmi (biljke, životinje, bakterije, virusi), čiji su geni izmenjeni na veštački način u laboratoriji. Programirano menjanje gena ima primenu u biološkim istraživanjima, medicini i industriji hrane. Polemika koja se u poslednjih 20 godina vodi o GMO zapravo se odnosi isključivo na genetski modifikovane biljke za stočnu i ljudsku ishranu i na posledice koje njihovo uzgajanje i upotreba imaju po zdravlje ljudi i po čovekovu okolinu. Zašto je genetski modifikovana hrana opasna po zdravlje? Zato što su sve genetski modifikovane biljke za ishranu zapravo 100 odsto pesticidi koji su dokazano kancerogeni. Postoje tri vrste GMO biljaka za ishranu. Prva su biljke koje su genetskom modifikacijom programirane da budu otporne na jedan herbicid. Na primer, Monsanto proizvodi sterilno seme kukuruza čiji je gen izmenjen. Tako onaj ko gaji Monsantov kukuruz mora da kupi i Monsantov herbicid. Onaj ko jede Monsantov kukuruz, jede i herbicid. Borba protiv gladi Da li je proizvodnja genetski modifikovane hrane jedini spas od gladi na planeti kako tvrde proizvođači GMO? Ne. Glad je rezultat isključivo politike nepravdene raspodele bogatstava i prirodnih izvora na planeti. Prema podacima Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO) UN - čovečanstvo trenutno sa klasičnim tehnologijom i izvorima ima kapacitet da prehrani 12 milijardi ljudi, a trenutno ima dvostruko manje ljudi na planeti. Samo jedan odsto čovečanstva drži skoro polovinu svetskog bogatstva (46 odsto). Ostalih 99 odsto običnih smrtnika dele drugu polovinu. Druga vrsta genetski modifikovanih biljaka, nazvane bt, jesu one koje su unošenjem genetske izmene u laboratoriji "programirane" da same luče insekticid. Treća vrsta su genetski izmenjene biljke koje imaju karakteristike prethodne dve vrste. Da li uprkos zabrana i ograničenjima u EU genetski modifikovana hrana može ipak da se nađe u vašem tanjiru? Da. Jedino Benin, Zambija i Srbija potpuno zabranjuju GMO kako za ljudsku, tako i za stočnu ishranu, njegov promet, uzgajanje i proizvodnju. U svim ostalim zemljama uključujući i EU stočna hrana se prodaje bez ikakve etikete. GMO tako posredno stiže na vaš tanjir preko mesa i mleka. Zašto je GMO opasan po čovekovu okolinu? Zato što ništa ne može da spreči širenje sterilnog semena sa parcela zemljišta zasejanim sa GMO na one koje to nisu. Neizbežno ih nose vetar, pčele, semenke i voda. Tako tradicionalno uzgajane biljke ili one koje rastu divlje počinju da proizvode mutirani gen. GM biljke dovode do genskih mutacija i kod insekata, prenose se i na mikroorganizme u zemlji koji su sve otporniiji na herbicide čiju količinu onda treba povećavati.

Neke zemlje ulaze u spor sa Evropskom komisijom. Italija i Luksemburg su iz zdravstvenih razloga zabranile Monsantov kukuruz MON810, ali im je Komisija odgovorila da njihovi argumenti nisu naučni. "Vesti" istražuju GMO: 1. Uz hranu na tanjiru i otrov Lobi prehrambene industrije najviše posla ima prilikom vrbovanja u Evropskom parlamentu jer borbena partija Zelenih u rovoskom ratu protiv GMO lobija, uspeva da pridobije većinu za zahtev da se uvede obavezna etiketa i za stočnu hranu. Za sada, GMO ulazi na mala vrata u naše tanjire preko mesa i mlečnih proizvoda. Pitanje je ko odlučuje o dozvolama za GMO u EU? Evropska agencija za bezbednost hrane (EASF) savetuje Evropsku komisiju koja zatim predlog stavlja na dnevni red sastanka ministara EU. Izvestilac za GMO u EP Korin Lepaž tvrdi da su svi stručnjaci iz EASF finansijski povezani sa industrijom hrane i rade za njene interese. Bugari najstroži Gajenje genetski modifikovanih prehrambenih biljaka dozvoljeno je u 29 država sveta. Ukupna površina, zasejana pretežno sojom, kukuruzom, pamukom i uljanom repicom iznosi oko 160 miliona hektara od čega se tri četvrtine nalazi na teritorijama SAD (43 odsto), Brazila (19 odsto) i Argentine (15 odsto). Najstrože zakonodavstvo u EU ima Bugarska. U Švajcarskoj je proglašen moratorijum, a u Rusiji je zabrana na snazi, ali se sve češće dovodi u pitanje. - Panelom stručnjaka prošle godine je predsedavao Hari Kuiper. On je u isto vreme bio koordinator projekta Intransfud koji je finansirala biotehnološka industrija. Kuiper direktno radi na ostavrenju Monsantovog krajnjeg cilja, a to je da se kao u SAD izjednače prirodni i GMO prehrambeni proizvodi - piše Lepažova u svojoj knjizi "GMO - to je naša stvar". U SAD za sada postoji samo kukuruz. Da li je genetski modifikovan ili nije onaj koji ga jede nikada neće znati jer ne postoji obaveza proizvođača da bilo šta deklarišu niti prodavaca da bilo šta naznače na etiketi. Prema nekim tezama, EU je raj za GMO, ali to nije tačno. Naprotiv, u EU postoji jaka opozicija javnog mnjenja protiv GMO. - Jedino rešenje je stalna borba - poručuje Korin Lepaž. Samo jedna vrsta genetički modifikovanog kukuruza i jedna vrsta genetički modifikovanog krompira dobili su do sada dozvolu da budu uzgajani u EU. Austrija, Francuska, Grčka, Mađarska, Nemačka i Luksemburg upotrebili su takozvane bezbednosne klauzule iz direktive EU donete 2001. godine koje su im dale mogućnost da zabrane uzgajanje određenih vrsta GMO na svojoj teritoriji. Zagovaranje GMO za ljudsku ishranu je politički veoma nepopularno u državama EU, pa je američki gigant Monsanto prošle godine povukao zahteve za dozvolu uzgajanja novih vrsta u EU za ljudsku ishranu.

U depeši ambasade upućenoj u Vašington u julu 2009. kaže se da je američki predstavnik izrazio svoju zabrinutost povodom novog zakona kako tadašnjem ministru poljoprivrede Saši Draginu tako i Mlađanu Dinkiću, ministru ekonomije. U diplomatskoj depeši se navodi da je Dragin rekao da je parlament bio pod pritiskom domaćih proizvođača soje da donese zakon o zabrani GMO, ali je uveravao da će plan za promenu zakona biti predstavljen već u julu 2010. godine. Trovali, sad nude hranu SAD proizvodi skoro polovinu svih prinosa genetski modifikovanih biljaka za ishranu na svetu. Unutar SAD polovina poljoprivrede upotrebljava sterilno, genetski modifikovano seme što znači pesticid koji uz njega obavezno ide. Najpoznatiji proizvođač GM hrane je Monsanto, firma koja se obogatila proizvodeći bojne otrove i napalm. "Dinkić je rekao da će uticati na Ministarstvo poljoprivrede da što pre uloži amandmane na postojeći zakon i da tako amandmanski izmenjen zakon bude usvojen na redovnom zasedanju Skupštine u septembru", piše u depeši. U jednoj ranijoj depeši datiranoj 29. maja 2009. američka ambasada konstatuje da je novodoneseni zakon o zabrani GMO u suprotnosti sa regulativom Svetske trgovinske organizacije. Konstatuje se da će donošenje ovog zakona "negativno uticati na pregovore Srbije sa STO" ukoliko zakon ne bude opozvan. "Naučno neopravdan zakon zabranjuje genetski modifikovanu soju", navodi se u diplomatskoj depeši uz podsećanje da je Srbija do 2006. godine uvozila do 120.00 tona soje godišnje, a da je posle toga uvoz pao na polovinu i to zbog zaštite domaće proizvodnje. "Zabrana izglasana u poslednjem trenutku iznenadila je članove Vlade uključujući i Dinkića". Navodi se, na osnovu drugih izvora, da su savetnici savetovali ministra Dragina protiv zabrane GMO, "ali on nije shvatio posledice". U depeši od 26. jula 2009. izveštava se da je ministar Saša Dragin objasnio da je popustio pred pritiskom parlamenta i domaćih proizvođača soje. "Dragin je rekao da se plašio da izgubi posao. Ipak verujemo u Dinkićevo uljučivanje u ovo pitanje. Nastavićemo da podstičemo sve strane da što brže nađu rešenje", piše na kraju depeše američke ambasade iz Beograda.

Uz za-trovane oranice u Srbiji je sve više onih koje niko godinama ne obrađuje i kojima je promenjena namena. Procenjuje se da je na taj način izgubljeno 1,5 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta vrednog više od 15 milijardi evra. Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu dr Miladin Ševarlić kaže za "Vesti" da je Komitet SZO za borbu protiv raka potvrdio ono što je istraživao Arpad Pustaji koji je davne 1995. godine utvrdio da glifosat loše deluje na životinje koje su se hranile GMO krompirom i kukuruzom koji su tokom zrenja prskani tom supstancom.

- Kod stoke koja je hranjena GMO kukuruzom i krompirom već u drugoj generaciji su se pojavila oštećenja organa, u trećoj generaciji je registrovana kancerogenost, u četvrtoj neplodnost. Najviše su stradale životinje u Argentini gde avionima zaprašuju GMO soju na ogromnim prostranstvima - objašnjava dr Ševarlić. Zakupci parcelama "vade dušu" - Država loše gazduje svojim zemljištem. Daje ga u zakup razno-raznim ljudima koji ga doslovno arče - pet godina seju istu kulturu, što znači da i dušu tom zemljištu izvlače. Država mora da propiše šta i kako zakupac treba da se ponaša tokom zakupa. Zakup ne sme da bude podela plena, nego ozbiljna rabota - navodi Milan Prostran. Prema njegovim rečima kada se stradanje životinja uporedi sa ljudima jasno je da će i ljudi doživeti sličan scenario za 30 do 120 godina. Na žalost iako je glifosat obeležen kao kancerogena supstanca, on se u EU koristi i tako će biti sve do 2020. godine, kada će se vršiti nova ispitivanja o štetnosti. - Ne moramo i ne smemo da kao papagaji slušamo Evropsku uniju, pa valjda stručnjaci SZO predstavljaju veći autoritet - navodi dr Ševarlić. Ukazujući na krah poljoprivrede i zbog sve manje zasejanih oranica naš sagovornik ističe kao drastičan primer gradnje pored auto-puta Beograd-Zagreb i Beograd-Subotica. - Građeno je sve i svašta i tako plodno agrarno zemljište uništavano. Pored toga čak 424.000 hektara se ne koristi, što znači da je neobrađen svaki deveti hektar - navodi ovaj stručnjak. Iako se često hvalimo da smo poljoprivredna zemlja, dr Ševarlić ističe da to nije baš tako, jer smo kroz plodne oranice gradili auto-puteve, a vrleti "nismo dirali". - Čak osam od 25 oblasti u Srbiji nisu prehrambeno održive i čak 45 od 165 opština deli takvu sudbinu - navodi dr Ševarlić.

_____Kako prepoznati genetski modifikovanu hranu u prodavnici/na pijaci_____ Za sad nema pravog načina i univerzanlog rešenja već se moramo osloniti na svoj zdrav razum, logiku i instinkt, kao i na vlastito istraživanje o dobavljačima sirovina proizvođačima hrane, informisanju preko medija i novina. Principi: • GMO hrana je: lepša, okruglija, sjajnija, ujednačene veličine i izgleda, sjajne boje, bez modrica i oštećenja, bez imalo truleži i ožiljaka. U prirodi nismo svi isti. Neko je viši, neko niži neko debeo, a neko mršav. Isto važi i za prirodno voće i povrće. Kupujte kvrgavo, nepravilno voće i povrće, takoreći ružnog izgleda. Gledajte da je voće i povrće različitih boja, veličina i oblika. Ništa neće da zafali ako je voće i povrće malo udareno, i da pokazuje znakove da je živo, tj da malo truli. Na policama gde ima takvog voća i povrća, velike su šanse da nisu gmo. • Kupujte od seljaka koji sami uzgajaju i upotrebi saznanje iz prve stavke. I seljaci seju GMO u neznanju, i hrane stoku GMO proizvodima (najčešće kukuruzom). Meso takvih životinja bi u principu trebalo izgledati isto kao i kod normalnih, ali vi ipak obratite pažnju na izgled jetre (džigerice) i bubrega. Ako vam deluje bolesno, bolje odustanite od kupovine jer su te životinje možda bile hranjene sa gmo stočnom hranom. Zna se šta je bolestan izgled, a šta zdrav. Bolesno je bledo, sivo, žuto, slabo prokrvljeno, sa oštećenjima i izraslinama koja ne deluju normalno. Zdravo je roze i crveno meso.

• Zanemarite lepo pakovanje. Profitabilnost GMO biljaka, voća i povrća dozvoljava proizvođačima da potroše novac na lepa pakovanja. • Informišite se na internetu o zemljama koje uzgajaju GMO. Ukoliko je nešto poreklom iz zemlje koja je uvela GMO, najverovatnije i jeste GMO. Budi dvostruko pažljiv. Prati vesti o zemljama koje zabranjuju proizvodnju i uvoz gmo kao što su Francuska, Mađarska. Tako ćete biti bar donekle sigurni da proizvod nije GMO. Isto važi za zemlje koji su najveći proizvođači GM hrane. USA, Argentina, Brazi, Kinal i Indija koja proizvodi GM pamuk.

• Pokušajte da isključite iz ishrane sve ono što ima najviše šansi da bude GMO. Nažalost, to je najčešće meso životinja koje se hrane GMO hranom. To su i popularne grickalice, čipsevi i slično jer velikim kompanijama odgovara da im sirovina bude ujednačene veličine i sastava. • Monsantovi radnici ne jedu hranu koju uzgajaju, lekari koji vakcinišu tuđu decu, ne vakcinišu sebe ni svoju decu. Vlastodršci koji ignorišu i zataškavaju prisustvo GMO u Srbiji, nešto moraju da jedu. Treba da otkrijemo šta. Možda postoji način identifikacije, ili samo informacija o tome šta jeste, a šta nije gmo. Zato oprez u prodavnicama. GM hrana je najeftinija, a zdrava hrana je po pravilu bezobrazno skupa što je često čini nedostupnom siromašnijem delu stanovništva. Staro pravilo koje čuva zdravlje je ishrana sezonskim voćem i povrćem. Ako u prodavnicama vidite voće i povrće kojem nije vreme, ono je najčešće uvezeno (obratiti pažnju na zemlju odakle dolazi) ili je uzgajano u plastenicima uz upotrebu svih bio-tehnologija, pospešivača rasta i pesticida.

• 92% soje na svetu je GMO! Po podacima ISAAA (Medjunarodne sluzbe za nabavku poljoprivredno-biotehnoloskie dokumentacije), kao i podacima Evropske Unije, od 2007. godine, kada je svetska proizvodnja soje bila 58,6 % genetski modifikovana (GMO), preko 2010., kada je iznosila 80 %, do danas - GMO soja je 92 % ukupne svetske proizvodnje ove zitarice. Ovaj podatak govori mnogo sam za sebe. Male su šanse da će te baš vi naići na tih 8% soje koja nije GMO. • Vezano za GMO pamuk. Simptomi morgelons obolenja su primećeni masovno kod kineskih radnika, često dece koja rade sa GMO pamukom. Kina je uz Ameriku, Brazil, Argentinu i Indiju najveći prozvođač GMO . U dodir sa takvim pamukom se može doći kupujući kinesku robu, posteljinu, tkaninu, igračke, pa i odevne predmete čuvenijih marki čiji se proizvodi izrađuju u Kini.